Rasa ovaca šarole kao što postoji danas, rezultat je selekcije usko vezanom za ekonomsku istoriju regije iz koje potiče.U poznom 18. veku regija koja se prostirala od masiva Morvan i doline Šarole sve do ravnice Bres,bi popunjena populacijom ovaca koju su nazvali Morvan.Tržnica te regije je snadbevala mesom grad Pariz. Sa razvićem vunske industrije, novi aspekt odgajivača je dat povećanju kvaliteta vune uvozom i ukrštanjem španskih merinosa, što nije bio slučaj sa gore pomenutom regijom.Međutim, 1820. Nedaće u vunskoj intustriji su dale znak novim farmerima da se okrenu proizvodnji mesa.Kao i većina Francuskih modernih rasa, i šarole je nastao zahvaljujući engleskim autohtonim tovnim rasama i lokalnim autohtonim. Tako je i uvezena rasa Lester (Leicester) od čijih potomaka su dobili kompaktniju ovcu nego u slučaju čistokrvnih lokalnih rasa i već u to vreme na tržištu se spominje ime Mouton Charollais, odnosno Šarole ovčetina.

U kasnom 20. veku farmeri su imali zavidan broj grla ove  mesnate rase, da bi krajem I svetskog rata opala potražnja za takvim čerecima (southdown engleska rasa je bila lider) sve do 50.ih kada je počela potražnja za težim i masnijim čerecima. Prva izložba je održana 1963. gde je po prvi put ova rasa nazvana Šarole a, 1973. Asocijacija odgajivača rase šarole postaje UPRA (Unité Nationale de Sélection et de Promotion de la Race) tojest Nacionalna Unija Selekcije i Promocije Rasa. Već sledeće godine ministarstvo poljoprivrede je priznalo ovu rasu. Delom 1963 godine Šarole je bila rasa koja se naveliko koristila u industriji mesa sa preko 400 hiljada priplodnih ovaca. Šarole je isključivo tovna rasa srednje veličine, dugačkih leđa koja se završavau izuzetno mišićavim butinama,glava je čista boje crvene cigle uz moguću pojavu crnih tačkica,guste ali kratke vune kosti kod ove rase su ravne i izuzetno fine. Terminalna rasa koja stalno dobija na polularnosti zbog svog temperamenta, odlične plodnosti i majčinskih instikata, lakog jagnjenja, brzog prirasta i velikog radmana mesa visokog kvaliteta.

Odlike Rase:

• Ranostasnost: ulazak u priplod šilježadi od 7 meseci uz prosečnu plodnost od 130%
• Prirast: od 350 do 500 g/dan
• Adaptacija (prilagodljivost): preporučuje se držanje u nizijskim toplijim delovima, ekstenzivne eksploatacije
• Radman mesa: 60%
• Plodnost: 180% do 200% i više u boljim stadima sezonsko parenje
• Masa tela: 110 do 165 Muških, 90 kilograma  prosečno ženska grla
• Vuna: muška grla 2 do 2,5 kg ženska 3 do 4 dužine 4 do 6 cm 30’ 3 mikrona