Bruceloza je akutno ili hronično infektivno oboljenje čoveka i životinja, uzrokovano bakterijom roda Brucella. To je  najrasprostranjenija  zoonoza, koja se prenosi sa životinja (goveda, ovaca, koza, svinja), putem direktnog kontakta sa krvlju, placentom, fetusima ili uterinim sekretima, ili konzumiranjem infektivnih životinjskih produkata (posebno mleka i mlečnih proizvoda). Humana bruceloza uzorkovana B. melitensis je ozbiljan javno zdravstveni problem u oblastima gde su zastupljene ovce i goveda. Bruceloza širom sveta ima veoma veliki uticaj na zdravlje ljudi i animalnu industriju.

 

 

Brucelozu izaziva bakterija: Brucella abortus biovarovi od 1 do 6 i 9; Brucella melitensis biovarovi 1-3; Brucella suis biovarovi 1-5 I Brucella canis.

 

                                                              

                             Izgled bruceloze pod mikroskopom

                                                              

 

Rezervoari bruceloze su: krave, svinje, koze i ovce.

Način prenošenja bruceloze: kontaktom sa tkivima, krvlju, urinom, vaginalnim sekretom, pobačenim plodovima, a posebno placentom (preko povreda na koži) i ingestijom nekuvanog mleka i mlečnih proizvoda (nepasterizovani sir) poreklom od zaraženih krava. Respiratorne infekcije u životinja nastaju u torovima i štalama, a kod ljudi u laboratorijama i klanicama. Mali broj oboljenja nastaje i akcidentalnom samoinjekcijom  - ubrizgavanjem soja 19 vakcine protiv bruceloze. Isti rizik postoji i pri rukovanju Rev – 1 vakcinom.

Inkubacija je različita i teško se utvrđuje. Obično 5 do 60 dana, najčešće 1 do 2 meseca, a ponekad i nekoliko meseci.

Nema dokaza da se prenosi sa obolelog na zdravog čoveka direktnim kontaktom.

Trajanje prirodno stečenog imuniteta je nepoznato.

Potpuno suzbijanje bruceloze ljudi bazira se na eliminaciji ovog oboljenja kod domaćih životinja.

 U Srbiji, bruceloza je primarno oboljenje pre svega ovaca i koza na teritoriji epizootiološkog područja Kosova i Metohije i južnih delova centralne Srbije. Što se tiče oboljevanja ljudi, najviše vrednosti morbiditeta beleži Kosovo i Metohija, u centralnoj Srbiji se registruju pojedinačni slučajevi, a u Vojvodini, (izuzimajući period od 1959-1970 godine), ponovo se registruju pojedinačni slučajevi od 1999. godine.   

Mere kontrole su zasnovane na prevenciji. Nadzor je ključni elemenat za sprovođenje preventivnih mera i programa kontrole.

Klinički opis

Bolest karakteriše akutni ili podmukao (pritajen) početak, sa kontinuiranim, intermitentnim ili iregularnim temperaturama različitog trajanja, profuznim znojenjem posebno noću, zamorom, anoreksijom, gubitkom telesne težine, glavoboljom, artralgijom i generalizovanim osećajem bolesti, sa mogućom pojavom lokalnih infekcija u raznim organima.

PREPORUČENI TIPOVI NADZORA

 

Rutinski nadzor mora se sprovoditi, posebno u visoko rizičnim grupama (čobani, radnici u klanicama, mesarama, veterinari, laboratorijsko osoblje). Pravovremeno izveštavanje od strane zdravstvenih i veterinarskih službi. U endemskim područjima gde nije moguće istraživanje svih slučajeva  sprovoditi istraživanje na reprezentativnom uzorku.

U 2002. godini prijavljeno je ukupno 890 slučajeva obolevanja od antropozoonoza sa stopom incidencije od 11.08/100000 što je ujedno i najviša stopa incidencije zabeležena u petogodišnjem periodu (1998-2002).

          Broj obolelih u 2002 bio je za 62,4% veći od broja prijavljenih u prethodnoj godini, a uslovljen je porastom obolevanja od tularemije, trihineloze, toksoplazmoze i hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom. Stopa letaliteta u 2002. godini je niža (1,46 % - 13 umrlih) nego u 2001 ( 2,18%).

 

Broj obolelih i stope novoobolelih od zoonoza na teritoriji Republike Srbije u periodu od 1999. do 2002. godine

 

Bruceloza:

Posle najniže zabeležene stope u oboljevanju od bruceloze u 2000. godini, u 2001. dolazi do višestrukog porasta, da bi u 2002. godini došlo do ponovnog pada. U 2002. godini registrovano je 9  slučajeva obolevanja ( 0,12/100.000), od toga u centralnoj Srbiji 5 (0,09/100.000), a u Vojvodini 4 (0,20/100.000).

U centralnoj Srbiji bruceloza se registruje sporadično i u formi pojedinačnih slučajeva,  a u Vojvodini se javlja u formi epidemija.

Muški pol je zastupljeniji u obolevanju (66.60% : 33,30), a u  77% slučajeva u uzrasnim grupama  od 30 i više godina.

          U 2002. godini buceloza je registrovana u centalnoj Srbiji u januaru (1), junu (2), avgustu (1), oktobru (1) oboleli, dok su u Vojvodini zabeležena dva slučaja u januaru, i po jedan u februaru i avgustu.

          Geografska distribucija bruceloze 2002. godine: region Grada Beograda (2), nišavski okrug (2), pčinjski okrug (1), južno banatski okrug (3) i sremski okrug (1).

          Na osnovu petnaestodnevnih izveštaja veterinarske službe u 2002. godini bruceloza je potvrđena kod 6 životinja.     

          U periodu januar – jun 2003. godine nije registrovan ni jedan slučaj bruceloze u humanoj populaciji na teritoriji centralne Srbije, dok je sa teritorije Vojvodine (južno banatski okrug)  prijavljen jedan oboleli.

U periodu od 29. jula do 12.oktobra 2003. godine, prijavljeno je 27  slučajeva  bruceloze

 

U zaraženim dvorištima preduzete su sve mere propisane Zakonom od strane republičke veterinarske inspekcije. 

 

Kretanje bruceloze na teritoriji Republike Srbije u periodu od 1999 do 2002. godine

 

           ** nedostaju podaci za Kosovo i Metohiju

           

Programom zdravstvene zaštite stanovništva od zaraznih bolesti od 2002. do 2010, za brucelozu kao bolest od većeg socijalnog i epidemiološkog značaja predviđene su adekvatne mere u cilju sprečavanja i  suzbijanja bolesti.

Patologija
Patološke promene kod bruceloze su slične onima kod tuberkuloze, sifilisa i tularemije. Nalaze se granulomi sa središnjim područjem nekroze uz prisutnost epiteloidnih i orijaških stanica tipa Langhans. Kod jače nekroze može doći do stvaranja apscesa.

Klinička slika
Inkubacija varira, i u proseku traje 5 - 21 dan, može postojati i period latencije od 6 - 9 meseci. Klinička slika je karakteristična izraženim opštim simptomima u početku. Bolest može početi naglo sa temperaturom i groznicom tako da se ne razlikuje od mnogih drugih infektivnih bolesti.
U drugom slučaju bolest počinje postepeno neodređenim znakovima, kao što su umor, depresija, glavobolja, bolovi u udovima i sl. Gotovo je konstantan znak kod bruceloze velika slabost koja se pojavljuje već i kod najmanjeg fizičkog napora ili čak i kod ustajanja iz kreveta. Temperatura se postepeno povećava, a prethodi joj osjećaj tresavice i groznice, rano se javlja simptom noćnog znojenja. Istovremeno se javlja glavobolja, boli u mišićima i drugim delovima tela. Za brucelozu su karakteristični bolovi u zglobovima sa otokom, bolovi u mišićima i neuralgije.

U većini slučajeva temperatura varira sa dnevnim kolebanjima od jutarnjih 36,5°C do 40°C uveče. Uz porast temperature se i stanje bolesnika pogoršava. Noću bolesnika muči nesanica, a pred jutro se uz obilno znojenje temperatura smanjuje. Bolesnik gubi na težini zbog anoreksije, a zbog afekcije nervnog sistema postoji grubo utrnuće jezika i prstiju, razdražljivost i depresija.
U krvnoj slici se nalazi nizak broj leukocita sa povećanjem broja limfocita.

Lečenje
Potrebna je dugotrajna terapija jer je bruceloza bolest sklona ponovnim javljanjima simptoma. Upotrebljavaju se sledeći antibiotici: tetraciklini, aminoglikozidi, kotrimoksazol, ciprofloksacin i rifampicin. Kod odraslih se upotrebljavaju klasični tetraciklini (2g/dan) ili doksiciklin (200mg/dan) kroz 4 - 8 tjedana.

PREVENCIJA

U prevenciji bolesti neophodna je edukacija stanovništva da ne piju nekuvano mleko i ne koriste u ishrani mlečne proizvode napravljene od nepasterizovanog mleka. Takođe poljoprivrednici i zaposleni u klanicama moraju primenjivati mere lične zaštite ( rukavice, mantile odeću) prilikom rada sa potencijalno zaraženim životinjama, primena adekvatnih mera zaštite za laboratorijsko osoblje koje se bavi dijagnostikom ovog obolenja u humanoj i animalnoj populaciji, aktivno traženje inficiranih životinja serološkim testiranjem, pasterizacija mleka, ili prokuvavanje mleka.

 

                                                                                 tekst napisao: Vukašin Kankaraš