Postupci i pripreme koje je neophodno preduzeti na farmi koza u sezoni jarenja

U cilju dobijanja zdravog i vitalnog podmladka neophodno je zadovoljiti više uslova među kojima su najznačajniji: dobra izbalansirana ishrana u zadnjoj trećini graviditeta i neposredno pre jarenja, adekvatni ambijentalni uslovi (naročito u objektu gde se vrši jarenje), kvalitetna, obučena radna snaga koja će obaviti jarenje i prihvat jaradi, odgovarajući postupci i radnje pri porođaju, postupci sa jaradima posle porođaja, kao i postupcima prema tek ojarenim kozama, i oganizaciji ishrane koza i jaradi, naročito u prvih tri nedelje posle jarenja.

Ishrana koza je veoma značajna naročito u poslednjih 6-8 nedelja bremenitosti, jer je intenzitet rasta ploda u tom period najviše izražen. To se naročito odnosi na poslednji mesec bremenitosti. Pravilnom ishranom u tom periodu možemo najviše da utičemo na veličinu jaradi pri jarenju. U tom periodu je potrebno izbegavati: napajanje koza hladnom vodom, davati hranu lošeg kvaliteta, pokvarenu ili smrznutu hranu. Treba takođe, izbegavati hraniti koze u poslednjih desetak dana sa većim količinama voluminozne i koncentrovane hrane.

Veoma je važno, u tom periodu sa dužnom pažnjom se ponašati prema visokobremenitim grlima i ne vršiti premeštanje visokogravidnih grla u novu sredinu ili nove boksove, izbegavati bilo kakve mehaničke povrede, udarce ili međusobno guranje. Takođe, je visoko bremenitim kozama neophodno obezbediti, pored dobre ishrane dovoljan prostor za kretanje, ishranu i fizičke aktivnosti, kako bi koze u što boljoj telesnoj kondiciji dočekale porođaj. U tom periodu potrebno je kozama obezbediti mir i tišinu, kako ne bi došlo do pobačaja, jer koze su najpodložnije pobačaju od svih vrsta domaćih životinja. Nephodno je i da u boksovima ima dovoljna količina suve i čiste prostirke. Pre početka jarenja potrebno je u objektu ili delu objekta gde se koze jare, obezbediti optimalne mikroklimatske uslove. To podrazumeva obezbeđenje odgovarajućeg osvetlenja, temperature i vlažnosti vazduha, dobro provetravanje kozarnika koje obezbeđuje ulaz dovoljnih količina svežeg vazduha bez promaje. Optimalna temperatura za novorođenu jarad je od 12-15 stepeni. U slučaju ekstremo niskih temperatura u periodu jarenja, neophodno je obezbediti grejanje prostorija gde se koze jare. U delu prostora gde se smeštaju jarad u prvim satima neophodno je obezbediti infracrvene lampe ili druga pomoćna sredstva kako bi se postigli optimalni uslovi koji su neophodni jaradima u prvih nekoliko sati. Ovo je veoma važno iz razloga što jarad u prvih nekoliko sati posle rođenja nisu sama u mogućnosti da regulišu telesnu temperaturu. Ojarene koze se sa jaradima, u objektima mogu držati u prvih par dana, pojedinačno ili u manjim grupama. Ako nema mogućnosti za nabaku grejalica dobro je da osoblje koje jari koze posuši jariće suvim peškirom, platnom, slamom i umota jarad u vunene ili druge prekrivače. Ponekad je, da bi se jarad zagrejala i osušila potrebno ih uneti i u kuću gde je temperatura odgovarajuća, pa ih posle oporavka vratiti u kozarnik.

Kad počne period jarenja potrebno je obezbediti stalni nadzor, negu, pribor za prvu pomoć, i sanitetski materijal (papirne ubruse, antibiotike, sapune i sredstva za dezinfekciju ruku i pupka) i dovoljan broj radnika obučenih za ovaj posao. Obučeni radnici su neophodni kada se jarenje odvija u velikim stadima, obzirom da se koze uglavnom jare sezonski, onda je mogućnost, da se jari veliki broj koza u isto vreme, a ako je i veliki broj bližnjenja, onda je

neophodno pomoći svakoj kozi i svakom jaretu, kako bi sve prošlo u najboljem redu i da se izbegnu nepotrebni gubici. Najvažniji postupci u nezi i prihvatanju jaradi se odvijaju u prvih 48 sati. Ekstremno niske temperature kao sad zahtevaju brzu reakciju da se jarad odmah posle rođenja što pre osuše ili ga staviti pred infracrvenu lampu i pustiti kozi da ga oliže. Posle odmora od porođaja uz sve ove postupke potrebno je i obezbediti jaretu u najkraćem periodu, a najduže posle pola sata da posisa kolostrum.

Ako pomoć odgajivača ili čobanina nije pružena adekvatno, moguća su uginuća koza ili jaradi.

U najvećem broju slučajeva jarenje se odvija normalno, na prirodan način. Međutim, ima slučajeva kada se jarenje odvija teško i neophodna je pomoć odgajivača ili pomoćnog osoblja. Ta pomoć je neophodna najčešće u sledećim slučajevima: teško jarenje usled nepovoljnog položaja jaradi ili krupnoće jaradi, u slučaju rođenja slabo vitalne jaradi, u slučajevima dugog i teškog jarenja kod jaradi mogu biti zapušeni disajni putevi sa sluzi, pa je neophodna prva pomoć koja se sastoju u čišćenju disajnih puteva, masiranju, pa ponekad i veštačkom disanju. Refleks disanja moguće je uspostaviti golicanjem unutrašnjosti nozdrva slamkom, a najefikasniji način je hvatanje jareta za zadnje noge i okretati ga u širokom krugu. Takođe je potrebna pomoć kada su rođena nevitalna jarad koja ne mogu brzo da ustanu i da sisaju, pri čemu je moguće da izgube instikt za sisanje i uginu od gladi, potrebno ih je doneti pod kozu i pomoći im da nađu sisu. U nekim slučajevima, ali retko kod koza se dešava da napuste jarad odmah posle jarenja i to: zbog slabo izraženog materinskog instikta ili su iscrpljene i odmaraju se posle porođaja. Ovo se naročito dešava kod prvojarki i koza u lošoj kondiciji. Ne treba zaboraviti da odmah nakon samog jarenja ako pupak nije sam prekinut, nužno je na 4-5 cm od trbuha sterilnim makazama prerezati pupčanu vrpcu i dezinfikovati je jodnom tinkturom.

Pored adekvatnog prijema i obezbeđenja adekvatne što je veoma važno, potrebno je uraditi i druge poslove koji nisu ništa manje važni za dobijanje što većeg broja živih i vitalnih jaradi, a to je da se obezbediti adekvatan tretman ojarenim kozama kako bi očuvali zdravlje, vitalnost i ostvarili očekivani proizvodni i ekonomski rezultat. Posle jarenja kozi treba ponuditi svežu mlaku vodu za piće, a kasnije napoj od brašna i mekinja. Neki autori preporučuju da se kozama radi ojačanja krvotoka daju kava ili vino. Prvih tri do pet dana kozama treba davati umerenu količinu hrane (napoj od prekrupljenih žitarica i kvalitetno seno). Druge sedmice po jarenju hrana se pojačava, a posle desetak dana od porođaja koza treba da dobija normalan obrok, odnosno izbalansiran obrok, dovoljan po količinam i kvalitetu.

U najvećem broju slučajeva jarad su odmah po rođenju olizana i osušena od majke, posle kraćeg odmora ustaju i veoma brzo traže sisu kako bi sisalo. Ne retko se dešava da su sise koze začepljene i to sprečava slabiju jarad da uzmu kolostrum. U tim slučajevima neophodna je pomoć odgajivača koja se sastoji u izmuzanju nekoloko mlazeva iz sisa (u neku posudu), kako bi se očistili sisni kanali. Posle toga jare uhvati sisu i nastavi samo dalje normalno da sisa. Važno je da se prvih nekoliko dana kontroliše da li jare sisa redovno, da li je uz majku i da li koza ima dovoljno mleka. Za jarad koja su slabo vitalna, jedini način da se kolostrum ubacuje u usta putem spreja ili ubacivanjem kolostruma direktno u želudac pomoću tankog elastičnog creva koje se spušta u jednjak i špricom ubrizgava. Brzo uzimanje kolostruma posle jarenja je vrlo važno za njegovo preživljavanje. Naročito je važno da jare popije što više kolostruma u prvih 48 sati. U prvim danima jarad sisaju od 4-6 puta.

U slučaju da se desi da majka novorođenog jareta ugine, ili je ojarila veći broj jaradi i nema dovoljno mleka, neophodno je koristiti za ishranu takvih jaradi koze ,,dojilje“. Ako u stadu nema dovoljno surogat majki jarad se moraju hraniti flašicam.

PSS Poljoprivredna stanica Novi Sad

Pripremio: Mr Novaković Zoran