Овчари из Врбаса, Шапца, Бачке Паланке, Куле и Ченеја посетили су најпознатију сточарску изложбу у Мађарској која се одржава у Ходмезовашархеју.

Гости удружења Златно руно Шабац

Група од 40-так овчара, чланова Удружења одгајивача оваца и коза „Бикара“ из Врбаса, посетила је 25. априла чувени Сајам сточарства и пољопривреде у месту Ходмезовашархеј у Мађарској. Овчари су на сајам отишли захваљујући финансијској помоћи локалне самоуправе Општине Врбас. Наиме, како је истакао председник Удружења Владимир Канкараш, локална власт у Врбасу заинтересована је за унапређење сточарства на територији Општине. Једна од мера је и организовање студијских путовања на пољопривредне манифестације у региону. То је према оцени господина Канкараша добра прилика да се домаћи сточари упореде са колегама у другим земљама, да виде новитете у технологији производње и остваре драгоцене контакте.

Дани сточарства у Ходмезовашархеју постали су најзначајније место окупљања најшире стручне јавности из области сточарства у Мађарској. Изглед сајма је импресиван. Стока је изложена у посебно направљеним кућицама, а повећан је и сам простор изложбе. Сајамски простор налази се у склопу шумарка, што посетиоцу омогућава да се врло пријатно осећа док обилази павиљоне са животињама. Сама изложба тематски је одвојена по врстама производње. Већ на први поглед уочава се да су излагачи озбиљно схватили ову манифестацију. Кад то кажем имам на уму пре свега изглед животиња које су изложене. Свако грло посебно је припремано за изложбу. Опране и подшишане, животиње изгледају као да су управо изашле са снимања за рекламни каталог. Није, међутим, вредно видети само „умивену“ стоку. Наиме, на таблама се могу прочитати и резултати које поједини примерци остварују у производњи. Ако на приеме на сајму је била изложена крава која даје 67 кг млека дневно, код оваца пажњу привлаче подаци о дневном прирасту који су заиста изузетни и крећу се од 400 до преко 700 грама. Посебна пажња посвећује се подмлатку. За разлику од наших изложби, на Сајму у Ходмезовашархеју изложена су и телад, коју на смотру изводе деца. То је свакако за похвалу будући да се на тај начин млади мотивишу да остану на селу и наставе да се баве сточарством. Осим тога то је и директно произнање за њихово учешће у процесу формирања и одгоја квалитетног грла

Петер Викор и Миле Радојевић

Централни догађај у недељу припао је коњима. Мађари су познати по дугој традици у коњарству, а тога дана немогуће је било проћи и не застати пред призором прелепих примерака ових племенитих животиња. Многобројне одгајивачнице потрудиле су се да се посетиоцима представе у свом најбољем издању. Дефиле коња, фијакера, вештине чувених „чикоша“ ( мађарских каубоја), манифестација су сами за себе. Пред многобројинм посетиоцима потребно је било приказати дубину везе између човека и коња, а разумевање и поштовање које влада скоро да је митско. Партнери на послу, и једни и други трудили су се да не изневере очекивања многобројне публике- и успели су. Понегде је ипак превладала „врела крв“ и можда узбуђење због заиста велике публике, али то није умањило доживљај свечане атмосфере.

Овнови пред аукцијом

Посета сајму вредела је и због традиционалне аукцијске продаје. Излицитиране цене овог пута нису биле астрономске, чак можемо рећи да су подношљиве и за џеп наших домаћина. Заиста је леп осећај када сведочите једном оваквом дешавању. Није то само ствар престижа, купити квалитетно грло на лицитацији, већ је то пример какав би требало да је однос према сточарству. Само уколико имамо домаћине који су спремни да на овај начин дођу до квалитетног грла можемо очекивати напредак у производњи. Наравно какав би то сајам сточарства био да се на њему не приказују разне вештине, па је тако и ове године уприличено ручно шишање оваца. И опет су деца била у првом плану. Свако дете које је хтело да изблиза види како се то ради могло је да приђе и помогне шишачима.

Изложба механизације подређена је сточарству. Овај део сајма ипак није примаран што се види из понуде у којој преовладавају трактори и у мањем обиму прикључне машине. С друге стране понуда телехендера је сасвим солидна. Механизација је у просеку за 20% скупља него код нас.

Немачки меснати Мерино

А кад после више од четири сата шетње и обиласка сајма огладните, наједном постанете свесни да сте окружени мирисима традиционалне мађарске кухиње. Цене јела варирају, али у просеку се крећу од 5 до 15 евра у зависности шта једете и где.

Петопрег Нониуса

Сајам је отворио министар за пољопривреду републике Мађарске Јожеф Граф који је том приликом истакао да је у последњих неколико година, извршен један од главних структурних помакa у сточарству у Мађарској, трансформисане су оперативне структуре и извршен је значајан технички и технолошки развој фармера. Током протекле три године, више од 7 хиљада фарми стоке је реструктуисано, рекао је министар. За седам година у овај процес уложено је око 1.3 милијарди евра. Новац је обезбеђен из буџета Мађарске и делом од средстава из фондова ЕУ. Овај посао би требало наставити и наредних неколико година, јер смо се укључили у тржишну утакмицу у којој треба обезбедити храну за 450 милиона људи, истакао је Граф.

Шампионско грло Шаролеа

Дани пољопривреде и сточарства у последњих неколико година у Мађарској постали су најзначајнија манифестациаја која окупља професионалце како из те земље тако и из земаља у окружењу. Ове године се, на 17. по реду изложби, представило преко четири стотине излагача, а осим из Мађарске присутни су били и излагачи из Француске, Републике Чешке, Пољске, Румуније и Словачке, а као почасни гости били су излагачи из Хрватске. Према проценама организатора, за три дана, ову манифесатцију је посетило око 60.000 људи.

Тибор Петрик

© COPYRIGHT BY UOOK BIKARA i Tibor Petrik